Srbija je jutros otvorila oči u drugačijoj političkoj stvarnosti. Studentska lista pobedila je na parlamentarnim izborima održanim u nedelju, 25. oktobra, a Aleksandar Vučić, nosilac liste „Ujedinjena Srbija", sinoć oko 21.35 časova priznao je u štabu SNS-a da je njegova lista izgubila izbore.
Šta pokazuju preliminarni rezultati
Prema preliminarnim podacima Republičke izborne komisije, na osnovu 8.077 od 8.392 obrađena biračka mesta, Studentska lista osvojila je 52,54 odsto glasova izašlih birača. Lista „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" ima 39,29 odsto, Socijalistička partija Srbije 2,18 odsto, Autentična desnica 0,82 odsto, a Evropska Srbija 0,28 odsto.
Izlaznost je iznosila 68,78 odsto, što znači da je na birališta izašlo više od 4,2 miliona građana. Do 18 časova glasalo je 64,89 odsto birača, a u isto vreme na izborima u decembru 2023. godine bilo je 51,93 odsto.
Ko ulazi u Skupštinu
Prema projekciji CeSID-a, zasnovanoj na 96 odsto obrađenog uzorka, Studentska lista bi imala oko 140 od ukupno 250 poslaničkih mesta, što je apsolutna većina. Ujedinjena Srbija bi imala oko 103 do 104 mandata. Od lista koje su prešle cenzus od tri odsto samo su to ove dve. Uz njih u parlament ulaze predstavnici nacionalnih manjina: Savez vojvođanskih Mađara sa tri mandata, albanska koalicija sa dva, lista Rasima Ljajića sa jednim i SDA Sandžaka sa jednim. SPS, sa 2,18 odsto, prema preliminarnim podacima nije prešao cenzus.
Ako se ova projekcija potvrdi, SNS će prvi put od 2012. godine preći u opoziciju. Reč je o projekciji, a ne o konačnom rezultatu.
Priznanje poraza i prve reakcije
Vučić je izjavio da je „jasno da smo izbore izgubili" i da će Studentska lista imati najviše mandata, prema njegovoj proceni između 135 i 140, dok će SNS imati oko 105. Ivica Dačić iz SPS-a ocenio je da njegova stranka nije postigla rezultat koji je želela. Dejan Bodiroga, kandidat sa Studentske liste, rekao je da je očekivao pobedu i da su danas pobedili mladi.
Čestitke novoj većini stigle su i iz Brisela: od predsednika Evropskog saveta Antonija Koste, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i komesarke za proširenje Marte Kos.
Prekretnica za demokratiju u Srbiji
Ovo je važan trenutak za demokratiju u Srbiji. Posle više od jedne decenije u kojoj je ista politička struktura držala vlast, građani su uz visoku izlaznost pokazali da se vlast menja glasanjem. Studentski pokret, koji je nastao na ulicama i u studentskim zborovima, postao je najjača politička snaga u zemlji, a značaj tog pomaka prevazilazi jednu izbornu noć. Mnogi ovaj ishod s pravom nazivaju velikom prekretnicom i pomakom u pozitivnom smeru.
Izborni dan nije prošao bez primedbi. Posmatrači CRTA su prijavljivali nepravilnosti na pojedinim biračkim mestima, a šef delegacije EU u Srbiji Andreas von Beckerath izrazio je zabrinutost zbog nasilnih incidenata na nekoliko biračkih mesta. Ipak, ishod nije doveden u pitanje, jer je poraz priznala i strana koja je do sada imala vlast.
Šta sledi
Konačne rezultate objaviće RIK, nakon čega sledi konstituisanje Skupštine i formiranje vlade. Pobediti je, kako ocenjuju i strani mediji, bilo lakše nego vladati: pred novom većinom su ekonomija, put ka Evropskoj uniji, Kosovo i energetika. Građani su svoju reč rekli, a sada počinje posao zbog kog su dali poverenje.
Napomena: svi podaci su preliminarni i mogu se promeniti do objave konačnih rezultata Republičke izborne komisije.
